SINTEZA TESTOSTERONA
Testosteron je dominantan muški polni hormon. Naziv androgeni upotrebljava se kao sinonim za muške polne hormone, koji se produkuju ne samo u testisima već i u drugim tkivima u organizmu. Dnevno se kod zdravog odraslog muškarca proizvede oko 8 mg testosterona.
Testosteron se proizvodi u testisima i u vrlo malim količinama u nadbubregu. Sama proizvodnja testosterona, kontrolisana je informacijama iz mozga (Luteinizirajući hormon-LH), načinom života (vrsta i količina hrane, fizička aktivnost).
Uticaj mozga na proizvodnju testosterona bazira se na stalnoj kontroli njegove koncentracije u krvi. U slučaju smanjene koncentracije ovog hormona, obaveštava se deo mozga (Hipotalamus), koji ovu neravnotežu reguliše povećanjem lučenja supstance po imenu LH RH. Sada se po automatizmu aktivira niži centar po hijerarhiji (Hipofiza), sa posledičnim povećanjem lučenja ključne supstance (Luteinizirajući hormon-LH), koji krvlju dospeva do specifičnih Leydigovih ćelija intersticijalnog tkiva testisa.
Fizička aktivnost ima veliki značaj u kontroli proizvodnje testosterona. Naime pokazano je da adekvatna fizička aktivnost pospešuje ovu proizvodnju. Mehanizam ove raekcije u direktnoj je vezi sa odnosom ovog hormona i njegovog “suparnika” – Kortizola. U svakodnevnom govoru kortizol, odnosno glikokortikoide nazivamo jednim imenom kortikosteroidi. Suparništvo ova dva hormona zasnovano je na njihovim potpuno suprotnim dejstvima na mišićno-koštani sistem i metabolizam. Kortizol se oslobađa u većim količinama tokom stresa, kakav je i sportski trening, prilikom čega zaustavlja proizvodnju testosterona u testisima i dovodi do njegove deficijencije. Sada se verovatno pitate zašto je onda za muškarce dobro da se bave sportom. Odgovor je u činjenici da kontinuirano vežbanje u fiziološkim granicama direktno snizuje koncentraciju kortizola u krvi, te uspostavlja harmoniju između ova dva hormona, odnosno njihovih dejstava.
Način ishrane, jedan je od jako bitnih elemenata kontrole proizvodnje testosterona. U današnje vreme, svedoci smo sve veće dominacije materijalnih vrednosti, pa samim tim i sve većeg značaja fizičkog izgleda u svakodnevnom životu. Dijete kao sastavni deo života u današnje vreme nisu rezervisane samo za lepši pol. Sve veći broj muškaraca pribegava ovim merama zarad što boljeg izgleda, odnosno vrednovanja u društvu. Do danas još nije pronađena idealna dijeta, zbog čega je konačni zbir svih dijeta nedovoljan unos hranljivih materija (energije) u toku jednog dana. Ovakav nedovoljan energetski unos najznačajniji je faktor koji doprinosi padu proizvodnje testosterona u muškom organizmu.
Naime, ukoliko duže vremena insistiramo na takvom načinu života, ne unoseći dovoljno ugljenih hidrata, masti i proteina, a naročito ugljenih hidrata, opet ćemo aktivirati i unaprediti “suparnika” testosterona (kortizol), koji će sada imati zadatak da zaštiti organizam od ovakvog “stresa”, pri čemu će aktivirati procese razgradnje (katabolizma) u celom telu na nivou vezivnog tkiva, kože, kostiju, mišića, masti, a sve u cilju održavanj normalne koncentracije glukoze u krvi. Kada je reč o vrsti hrane koja pogoduje proizvodnji testosterona, kao i što boljim fiziološkim efektima, moramo znati da se testosteron proizvodi (sintetiše) iz acetil Co-A, preko holesterola. Acetil Co-A je jedinjenje koje nastaje konačnom razgradnjom ugljenih hidrata, masnih kiselina i proteina. Dakle, jasno je da ukoliko nema dovoljno, prvenstveno masnih kiselina u ishrani, neće biti ni holesterola, niti testosterona. Zato u redovnu ishranu moramo uvrstiti zdrave masti iz grupe monozasićenih (maslinovo i kanola ulje), kao i poluzasićenih (kukuruzno i suncokretovo ulje). Ako organizam i proizvede dovoljno testosterona, pitanje je da li će on biti sposoban da ostvari efekte na ciljnim organima. Obzirom da je njegov zadatak da sintetiše belančevine neophodno je da ima dovoljno materijala (supstrata) za proizvodnju. Iz tog razloga potrebno je u ishrani koristiti namirnice bogate aminokiselinama, posebno L-argininom i L-citrulinom (bademi, crveno meso, dinje, kikiriki, pasulj, soja, losos, orasi), kao i namirnice bogate proteinima ( bademi, belance jaja, lešnik, orasi, soja, hrana iz mora, posni sirevi, pileće belo meso, mahunasti plodovi, mleko sa niskim procentom mlečne masti).
FIZIOLOŠKI EFEKTI TESTOSTERONA
Prva asocijacija kada se pomene testosteron je njegov uticaj na seksualne karakteristike. U organizmu muškarca, naglo se povećava koncentracija ovog hormona u periodu adolescencije, kada dolazi do rasta i sazrevanja polnih organa (penis, testisi, skrotum, sazrevanje spermatozoida), kao i razvoja sekundarnih seksualnih karakteristika (dubina glasa, maljavost, zadebljanje kože celog tela, pojačanje sekrecije lojnih žlezda). Pored ovih efekata testosteronu se pripisuje, složićete se vrlo važna funkcija postizanja i održavana erekcije.
Saznaj kako na prirodan način povećati nivo testosterona…
Kada govorimo o uticaju na metabolizam, bitno je naglasiti njegov uticaj na povećanje bazalnog metabolizma (BMR). Naime, možda ste već i čuli za ovaj pojam ili su ga neki od Vas i merili. Najjednostavnije rečeno BMR predstavlja onu količinu energije (hrane), koju morate uneti u toku jednog dana ukoliko bi samo sedeli ili ležali ceo taj dan. Sada je jasno da ukoliko je ova vrednost veća, možemo dnevno uzeti više hrane, a da to ne utiče na gomilanje masnih naslaga. Pretpostavlja se da povećano stvaranje (anabolizam) belančevina pod dejstvom testosterona, leži u osnovi ovog dejstva muškog polnog hormona. Jedna od zaslužnih belančevina (enzima) odgovorna za ove efekte je lipaza (topi masti), čija se koncentracija značajno povećava pod dejstvom testosterona.
Pored gore pomenutog efekta na smanjenje masti, za muškarce je vrlo značajan, ako ne i najznačajniji efekat na razvoj mišića, odnosno bezmasne telesne mase (LBM). Pod dejstvom testosterona dolazi do stimulacije sinteze proteina, povećanje nivoa glikogena u mišićima, porasta sadržaja minerala u kostima, zadržavanja vode, što sumarno sa smanjenjem masnih materija vodi do povećanja bezmasne telesne mase.
Vrlo značajan efekat testosterona, naročito kod sportova izdržljivosti je njegov uticaj na broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) u krvi, kao i na volumen krvi i vanćelijske tečnosti.
Od postanka čoveka do naših dana i savremene civilizacije, evidentno je da se psihološki aspekt muškarca nije bitno promenio odnosno unapredio u odnosu na prvobitnu zajednicu. Jedina stvar koja je promenjena jeste ukorenjen kodeks ponašanja, odnosno socijalno prihvaćen sistem vrednosti sa značajnim uplivom kaznenog sistema. Sve ove stečene, evolutivno razvijane kočnice gube svoju snagu nakon samo par čašica alkohola (“In Vino Veritas”). Dakle testosteron je oduvek bio značajan faktor, koji utiče na ponašanje muškarca u smislu veće agresivnosti, povećanja libida, osećaja dobrog opšteg stanja, osećaja bržeg oporavka od rada.
PRIMENA TESTOSTERONA
Kada se govori o primeni testosterona i njegovih preparata, kao i iz njih izvedenih anaboličkih steroida, prva pomisao je toliko pominjani doping. Preparati testosterona se koriste u sportu zbog svojih anaboličkih dejstava na mišićno tkivo. Sva druga prateća dejstva uglavnom su neželjena u sportu. Testosteron se primenjuje isključivo intramuskularno, dok se oralno može primeniti samo kao esterifikovani polusintetski preparat testosterona. Doze ovih supstanci koje primenjuju sportisti kreću se u rasponu od 50-200 mg/dan. Nazalni sprejevi anaboličkih steroida prvi puta su primenjeni kod sportista u bivšoj Istočnoj Nemačkoj. Cilj ovakvog primenjivanja bio je postizanje maksimalnog, trenutnog efekta steroida na mentalne funkcije, ali malom količinom preparata. Jako je teško govoriti o štetnim dejstvima uzimanja testosterona i anabolnih steroida. Brojnost preparata anaboličkih steroida, nekontrolisano doziranje i česte kombinacije sa drugim supstancama, koje se koriste za ublažavanje neželjenih efekata steroida, čine problem složenim. Navešćemo neka patološka stanja koja mogu biti povezana sa uzimanjem anaboličko-androgenih steroida (Cerebrovaskularna i periferna tromboza, karcinom prostate, oboljenja srca, poremećaj funkcije jetre, promena lipida seruma, mišićno-skeletne povrede). Moramo pomenuti i kozmetičke efekte ovih preparata (masna koža i akne, alopecija-ćelavost, ginekomastija-uvećanje dojki kod muškarca).
Naravno, primena testosterona zbog njegovih pozitivnih efekata na mnoge fiziološke funkcije može biti iskorišćena u terapijske svrhe. U slučaju hipogonadizma, cilj upotrebe testosterona i anaboličkih steroida jeste razvoj ili očuvanje sekundarnih seksualnih karakteristika, libida i mišićne mase. U ovom slučaju koriste se preparati testosterona sa dugotrajnim dejstvom, kao i sve češće primenjivan metod primene preko kože-trandermalno. Kod starijih muškaraca, klimaksa i impotencije uzimanje ovih preparata može imati pozitivno dejstvo na razvoj koštane i mišićne snage, kao i povoljne efekte na libido i raspoloženje. Primena preparata testosterona u cilju obnove potencije i libida ima oprevdanje u slučajevima pada nivoa testosterona ispod fizioloških granica za određeno životno doba. Primena preparata testosterona u kontracepciji muškaraca zasnovana je na smanjenju broja zrelih (diferenciranih) spermatozoida. Naime, ukoliko se upotrebljavaju relativno visoke doze testosterona doći će do povećanja njegove koncentracije u krvi. Ovakva informacija za mozak (Hipotalamus), predstavlja signal da smanji proizvodnju LH i FSH u nižem pogonu (Hipofiza). Zbog smanjenja LH dobićemo manju proizvodnju testosterona u testisima, a manje FSH znači nemogućnost sazrevanja spermatozoida. Konačno, biti će sve manje testosterona i sve manje zrelih spermatozoida, što dovodi do infertiliteta (neplodnost), pada volumena testisa i nemogućnost održavanja erekcije.
Preparate testosterona vrlo često koriste oboleli od HIV/AIDS. U ovom slučaju dejstva testosterona su vrlo korisna u periodima pogoršanja bolesti, kada je neophodno brzo povećanje nemasne telesne komponente, povećanje snage mišića, povećanje apetita, pozitivizacija uticaja na libido, kao i poboljšanje opšteg stanja organizma.
©Sexsaveti.worpdress.com
Ознаке: testosteron
